Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Društvo

Jednako pravo na život – životinje nisu igračke, već živa bića

Magdalena Kostić & Sara Stojčić 13.11.2022. Komentari

Životinje čine deo svakodnevice ljudi. Kada se poseduju kao kućni ljubimci, prema njima se ophodi kao prema članu porodice. Svrstavaju se i u vid zabave, pa tako postoje zoološki vrtovi, cirkusi, međutim, mogu se videti i kao deo ukrasa, pa se tako njihova koža često upotrebljava za pravljenje odevnih predmeta ili tepiha, a glave nekih ulovljenih životinja neretko završe i na zidovima kuća. S obzirom na to da je čoveku danas na prvom mestu da zadovolji sopstvene potrebe, sve je manje brige da li neko zarad toga mora da ispašta. Sve sje više životinja čiji životi zavise od ljudi, jer su one postale samo „sredstvo”. Postavlja se pitanje kolika je društvena odgovornost prema živom svetu kome i sami pripadamo?

Foto: unplash.com

Univerzalna deklaracija o pravima životinja Međunarodnog saveza za prava životinja, koja je doneta 1978. godine u Parizu pod pokroviteljstvom UNESCO-a, proglasila je u članu 2 i 3: Svaka životinja ima pravo na poštovanje. Čovek kao životinjska vrsta, ne može sebi dati za pravo da istrebljuje druge životinje i da ih izrabljuje povređujući to pravo. Dužnost mu je da životinjama stavi na raspolaganje svoja znanja. Svaka životinja ima pravo na ljudsku zaštitu i negu. Ni jedna životinja ne sme biti izložena zlostavljanju i svireposti. Ako je životinju nužno ubiti, to se mora učiniti trenutno i bezbolno.

Ovo su samo dva člana deklaracije, a ona ih poseduje ukupno 14. Osim nje, postoji i Zakon o dobrobiti životinja, koji u svojim članovima jasno određuje šta je dozvoljeno, a šta ne, po pitanju tretiranja životinja. Mnogobrojni primeri ukazuju da se on ne poštuje. Primeri su svuda oko nas, od ulica, azila, klanica, divljih lovišta, kuća, garderobera pa sve do zooloških vrtova i cirkusa. Kada malo bolje pogledamo, možemo shvatiti koliki zapravo problem postoji u oblasti zloupotrebe životinja.

charisse kenion Ld9StEc3Fu8 unsplash 1

Foto: unsplash.com

Sve ima alternativu, život nema

Zahvaljujući napretku tehnologije, razvio se i način pravljenja veštačkih materijala koji mogu biti zamena za prirodno krzno. Prirodno krzno je više postalo statusni simbol, a mnogi koji ga nose i ne razmišljaju kako je ono dospelo u prodavnice. Nažalost, sve je to posledica surovog zlostavljanja i ubijanja životinja. Takođe, u procesu obrade i prerade prirodnog krzna koriste se kancerogene hemikalije koje zagađuju podzemne vode i ugrožavaju ljudsko zdravlje. Najveći broj životinja koje se ubijaju zbog krzna, uzgaja se na farmama krznaša. Da bi profit bio veći, životinje se uzgajaju u lošim uslovima. Kavezi u kojima ih drže su veoma mali, životinje ne mogu da se kreću i upravo tu počinju da stvaraju strah i samopovređuju se.

Osnivačica Društva za zaštitu životinja Vera Vita, Vera Jovanović, ističe da je skoro u svim sferama život ljudi neizbežno povezan sa životinjama, samo što ta veza nikada nije bila simbiotična. Uvek su životi životinja bili podređeni i vrednovani prema potrebama ljudi.

Postoji velika zloupotreba, počev od takozvanih odgajivačnica u kojima psi žive u katastrofalnim uslovima i služe isključivo za reprodukciju, štancovanje. Neki nikada ne ugledaju dnevno svetlo i ceo život provedu u skučenim kavezima u nehigijenskim uslovima. Kada uginu u mukama od bolesti ili iscrpljenosti, dođu druge jedinke, kao na fabričkoj traci. Smatraju se robom, pa se u zavisnosti od trenda, mode, potražnje menjaju i uslovi tržišta. Kada ne bi postojalo to tržište, nestalo bi i štancera.Ostali bi samo odgajivači koji se o svojim životinjama brinu sa pažnjom i ljubavlju, ali dok novac gospodari svetom neće doći do promene u svesti ljudi, ističe Jovanović.

Foto: unsplash.com

Osim modne, razvija se i kozmetička industrija, pa su tako životinje te koje služe za proveru novih preparata. Većina životinja se za potrebe eksperimenata uzgaja na farmama. Tokom eksperimenata daju im se različiti otrovi, javljaju se iritacije, upale, bolovi. Da životinje ne bi ispaštale, može se pronaći rešenje, a to je da se eksperimenti vrše na koži donora nakon operacija. Takođe, postoje i QSAR kompjuterski programi koji predviđaju štetnost hemikalija. Evropska koalicija za zabranu eksperimenata na životinjama, osnovana 1990. godine, uspela je da posle 23 godine borbe zasluženo proslavi pobedu zabrana eksperimenata na životinjama u kozmetičkoj industriji u Evropi.

Životinje nisu igračke

Neretko se javljaju situacije u kojima roditelji ili ostatak porodice odluči da dete obraduje poklonom u vidu neke životinje. S obzirom na to da su životinje živa bića, njima su potrebni prostor, voda, hrana, pažnja, šetnje. Upravo zato je neophodno imati svest o tome da je njima potrebna kontinuirana briga. Ljubimci se ne bi trebalo poklanjati radi zabave, jer nakon kraćeg vremena postoji mogućnost da će biti napušteni. To i jeste jedan od početnih problema sve većeg broja napuštenih životinja.

Foto: unsplash.com

Povezanost čoveka i životinja postoji od davnina. Posebno se ističe kod male dece, jer ona nemaju strah. Bitna je prisutnost starijih dok su deca sa životinjama, jer oni često nisu svesni da ih mogu povrediti. Istraživanja su pokazala da deca koja odrastaju uz svoje kućne ljubimce imaju viši stepen socijalnog prilagođavanja, otvoreniji su i odgovorniji. Briga, radost, pažnja, tolerancija, samo su neke od osobina koje se javljaju u detetu u ovakvim situacijama. Za terapije su takođe značajne. Ima primera dece koja su bila potpuno zatvorena, odbijala svaku komunikaciju, ali su uz prisustvo životinje napravila prvi korak koji je omogućio nastavak terapije.

Odnos dece prema životinjama je uvek odraz psihološkog profila roditelja, odnosno onoga ko dete vaspitava, objašnjava Vera Jovanović. Smatra da je neophodno da se od ranog detinjstva priča sa detetom o važnosti očuvanja svega što je priroda podarila.  

U najranijem dobu treba predstaviti kao vrednost, usaditi red prioriteta da je očuvanje celog živog sveta koji nas okružuje neophodno. Životinje su naši prijatelji, sve vrste su lepe, važne, imaju svoju ulogu i da njih nije, ne bi bilo ni nas. Kada se to objasni dete će razviti ljubav i poštovanje prema prirodi. Neće se ponašati destruktivno i bahato u odnosu na životinje, a tako će izgraditi zdrave relacije sa ostalom decom, što bi naravno donelo nove generacije kvalitetnih ljudi, objasnila je Jovanović.

Korišćenje životinja za zabavu ljudi potiče iz davne prošlosti čovečanstva. To je polje visokog stepena zlostavljanja životinja na kome pate, a mnoge doživljavaju i smrt. 

Životinje kao deo industrije zabave

Kroz istoriju su životinje korišćene za zabavu ljudi. Tako se razvila industrija zabave koja obuhvata sport u okviru koga se životinje trkaju, bore međusobno ili s ljudima. Osim sporta, tu je i razonoda u okviru koje se divlje životinje love u prirodi ili gaje u zatočeništvu i drže kao cirkuske životinje, životinje u zoološkim vrtovima, životinje za potrebe filmske industrije. Često se koriste i i za čuveno mečkarenje, odnosno kao medvedi plesači. Na prvi pogled ovo predstavlja mesto na kome nema zlostavljanja, već je prisutna samo zabava. To je rezultat toga što mi vidimo samo ono što se nudi, ali ne i proces nastanka tog istog. Prvenstveno se radi o neznanju o načinu obuke cirkuskih životinja i njihovih potreba. Stvarnost cirkuskih atrakcija jeste da u njima životinje izgledaju neprirodno i izvode neverovatne pokrete. Različitim treninzima koji su surovi one se prisiljavaju na nevoljno i neprirodno.

Foto: unsplash.com

Još veća zabava nastaje onda kada se životinje tretiraju kao roba od koje se očekuje profit. Takav je slučaj sa trkačkim životinjama. Prema njima nema empatije, a ni milosti ako ne donose dobit. Kada se ispostavi da nisu adekvatne, odbacuju se i kao napuštene životinje uginu od gladi i iscrpljenosti. Ista je sudbina i životinja onih koje više nisu u stanju da trče, bilo zbog bolesti, starosti, povrede. Isto se događa i sa psima koji trče u zapregama. Loši uslovi života, naporni treninzi, dopingovanje da se izdrži predugačka nemilosrdna trka. U toku iscrpljujuće trke dešavaju se povrede posle kojih su psi neupotrebljivi za dalje trčanje, pa ih vozači pseće zaprege ubijaju bez milosti.

Da li praznici usrećuju sva živa bića?

Opšte je poznato da pucanj mora da isprati svako veselje. Bilo da su u pitanju petarde, vatromet  ili vatreno oružje, slavlja poput Slave, Nove godine, rođenja deteta, nameću nepisano pravilo da se o njima mora daleko čuti. Da li je to glasnije nego što mi zapravo osećamo? Za razliku od ljudskih bića, životinje imaju mnogo veći strah i osetljivost na glasnoću. Iako one ne koriste reči, treba znati da one takođe poseduju emocije i osećaju bol i strah. Najviše od svega treba istaknuti da životinje imaju izoštreniji sluh od ljudi.

Petarde i ostalu pirotehniku koje nikome nikada ništa dobro nisu donele, sem trgovcima, zakonom treba zabraniti iz mnogo razloga. Ako traume i smrt pasa od posledica srčanog udara i šoka zbog petardi nisu dovoljno jak razlog, onda sakaćenje dece jeste. Roditelji bi bili lišeni roditeljskog prava zbog zanemarivanja i ugrožavanja života i zdravlja dece zbog korišćenja petardi. Postoji još mračnija i strašnija strana te priče. Mnoge su životinje bile žrtve dece zlostavljača, koji su koristeći petarde mučili, sakrili i ubijali pse i mačke. Nikada nikakvih prijava nije bilo, sankcija, kazni, navodi Jovanović.

Odjednom se dogodi pucanj, ali i strah kod životinja. One krenu da beže i tu se javlja problem, tako mogu da se povrede, padnu u neku rupu, padnu pod točkove, dožive stres ili infarkt.

Odgovornost spašava život

Svakodnevna pojava na ulicama jesu i lutalice. Bilo da su u pitanju mladunci, odrasle životinje, ženke sa mladima, stare životinje, napuštene životinje su najizloženije opasnostima. Često postoje ljudi koji o njima brinu, hrane ih, poje, prave sklonište, leče, vakcinišu, sterilišu. Takođe, tu su i ljudi koji su svoju ljubav prema životinjama proširili toliko da su vremenom nastala i udruženja, koja se već na višem nivou zalažu za prava životinja, udomljavaju ih i brinu o njima.

Foto: unsplash.com

U razgovoru za Studentski Dnevni list, pomenuta osnivačica udruženja Vera Vita kazala je da je od najranijeg detinjstva bila u kontaktu sa životinjama i ljudima koji vole i štite životinje. Bila je učena da pomaže napuštenim životinjama, a često je organizovala i angažovala drugu decu iz svoje okoline kada bi se ukazala potreba za akcijom šireg obima povodom pomaganja životinjama. Svoje angažovanje je stavila u zakonski okvir i pre dve godine registrivala svoje društvo za zaštitu životinja.   

Živim sama sa 27 udomljenih pasa i 12 mačaka, a brinem i za deset seoskih pasa. Udomljavam životinje, ali sa tom dozom ljubavi prema njima, smatram i da mora postojati i odgovornost. U Bibliji piše da su životinje stvorene za ljubav i zadovoljstvo ljudi. Da su plemenita stvorenja koja nisu za razliku od čoveka sposobna ni da smisle zlo, a kamoli da urade nešto zlo, kazala je Jovanović.

Smatra da postoji veliki problem i sa lutalicama koji su u posebnoj rizičnoj kategoriji.

Postoje napušteni psi, generacije životinja koje su posledica ponašanja neodgovornih vlasnika, koji ih ne sterilišu, odnosno kastriraju svoje pse ili mačke. Onda kada se skotna kuja napusti ili se sa bebama izbaci negde, krene stvaranje generacija mučenika koji ništa nisu krivi, a plaćaju za ljudski zločin najvećom mogućom cenom. Njihove sudbine su toliko mučne, tragične i normalnom čoveku, mentalno zdravom, potpuno nepojmljive da neko svesno to radi bićima koje vole svoje ljude više nego sebe. Njihov spas od života na ulicama, njivama, deponijama je u najvećem broju slučajeva smrt koja im donosi spas od muka. Mnogo je strašna i teška situacija, upozorava Jovanović.

Foto: unsplash.com

Veterinarska ambulanta Radoš Vet je imala situacije u kojima su im dovođene životinje sa različitim stepenima povreda usled određene vrste zlostavljanja.

Ljudi koji nađu ostavljenu životinju dovode je kod veterinara. One su neuhranjene, uvezane žicama, lancima, pa se ti objekti useku u vrat. Životinje koje su upucavane, pretučene... Za to je zadužena Veterinarska inspekcija i Zakon o dobrobiti životinja. Mi smo u obavezi da prijavimo tako nešto kada vidimo, ali vlasnici ne dovode takve životinje, nego ih neko drugi dovede, ističe veterinar Radoš Stojiljković.

Problem zlostavljanja i zloupotrebe životinja je veliki. Potrebno je imati mnogo edukativnog sadržaja kako u školama, tako i na tribinama, televiziji. Jedino se na taj način ljudima može podići svest o generalnom problemu. Takođe, deci je od malih nogu neophodno dati priliku da osete ljubav prema životinjama koje su živa bića kao i mi, koja su dobila priliku za život i zato im to ne smemo uskratiti ni po koju cenu.

Izvori: feniks.orgveravitars.com, orca.rswww.paragraf.rs

društvo,zloupotreba životinja,zlostavljanje životinja,zaštita životinja,podizanje svesti,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.