Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kolumna

Hajde da progovorimo

Lana Stanisavljević 29.9.2022. Komentari

Kao da je to neka slabost, pomirila sam se sa time da sam žena. Možda jeste slabost u Srbiji, zemlji tabloida koji je jednim intervjuom uspeo da zgazi profesiju kojoj sam rešila da posvetim ceo život, a svim ženama zabode nož u leđa i poruči im da nisu bezbedne čak ni u krugu od pedeset metara, a kamoli na ulicama velikih gradova. 

Foto: privatna arhiva

Kada želite da ojačate imunitet, možete da pijete određene vitamine i lekove koji će ga učiniti otpornim na bolesti. Isto tako funkcionišu i tabloidi. U početku je bilo grozno i šokantno, ali vremenom su nas navikli na skandale, najavljivanje ratova, nestašice, krv i bizarnosti, pa više ni ne obraćamo pažnju. Tabloidi nisu izgubili osećaj za etičke i profesionalne standarde profesije, jer ih nikada nisu ni poštovali. Ono što je u srpskom tabloidnom novinarstvu postalo opasnije je to što se izgubio osećaj za moral i empatiju. Želja za profitom iziskuje senzacionalizam i nemir, neretko krv i nasilje. Umesto njih, mi smo se pitali gde je granica, ali nam je jedan od tabloida odgovorio da je zapravo nema

Informer svakodnevno šokira, iznenađuje i uznemirava građane svojim sadržajem. Ne sećam se kada sam tačno prestala da brojim koliko puta je u tom listu prekršen Kodeks novinara. Iako je samo kršenje Kodeksa alarmantno, za svaku uzbunu je kada osobe koje se nazivaju novinarima ne mare ni za jednu ljudsku vrednost. Kada shvatite da je jedan list sebi dozvolio da intervjuiše serijskog silovatelja koji je pre nekoliko dana pušten na slobodu, onda je već prekasno. Tada se već nalazite na dnu provalije i shvatate da je jedini spas za očuvanje zdravog razuma da se trgnemo i stanemo na put nečemu što nas truje, plaši i predviđa crne dane. 

Kako god se činilo, ubeđena sam da ljudi koji rade u tabloidima zapravo izuzetno dobro znaju šta je novinarstvo i na koji način treba da se bave svojom profesijom. Najgore je kada neko zna kako da vlada medijskim prostorom, ali je istovremeno lišen bilo kakvog osećaja za javno dobro. Takvi novinari svojim listovima donose isključivo profit, a građanima nemir i razaranje društva. Zapamtite, društvo nikada ne može biti onoliko krivo koliko su zapravo krivi oni koji ovakav sadržaj plasiraju i finansiraju. Sasvim sam sigurna da građani ne žele da daju milione za opstanak medija koji je upropastio živote mnogo ljudi.

U ovom haosu, palo mi je na pamet da otkažem put do Beograda koji sam planirala, jer je trebalo da idem sama. Okolina nam govori da smo žene, da ne možemo sve, ali da se zato nama može sve. Učili su nas da ćutimo i trpimo, ne zarad svog dobra, već zarad opšteg mira. Nije mi problem da otkažem jedno putovanje, problem je što sam shvatila da mi na ovaj način mediji i institucije zadužene za bezbednost građana poručuju da neću biti bezbedna čak ni ako odem do obližnje prodavnice. Problem je što su mediji serijskog silovatelja predstavili kao čoveka koji ima pravo na medijski prostor, ispovest i pokajanje koje zapravo nije ni pokazao. 

Zanima me da li ću ikada hodati ulicom, nebitno u koje doba dana, bez straha da me neko vreba. Zanima me da li će se za žene ikada uraditi više od uvođenja rodno senzitivnog jezika i konstantnog ubeđivanja da smo ravnopravne i bezbedne. Zanima me da li će branioci porodičnih vrednosti odbraniti svoje supruge, devojke, majke, sestre i ćerke. Zanima me kada će žene prestati da budu, ne samo žrtve prestupnika, već i žrtve sistema i opšteg ćutanja. Vreme je da konačno progovorimo i sebi sklonimo metu sa čela. 

kolumna,mediji,nasilje,žene,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.