„Galaksija Tatami” je japanski anime serijal iz 2010. godine, režiran od strane Masaakija Juase i baziran na istoimenom romanu Tomihika Morimija. U samo 11 epizoda, kroz specifičan vizuelni stil i nadrealni apsurdni način humora, anime priča više puta ispričanu priču ali na iznenađujuće iskren način. Serijal govori o fakultetskom životu, propuštenim prilikama, i večnom pitanju - šta bi bilo da smo baš tada napravili drugačiji izbor?
Površina radnje ovog animea je prilično jednostavna. Njen glavni lik je neimenovani student, što pomaže gledaocima da se s njim u startu poistovete. On je student prve godine fakulteta u Kjotu, koji prvog dana traži sekciju kojoj će da se pridruži, a kroz koju želi da ostvari ono što naziva idealnim univerzitetskim životom. U svakoj epizodi, glavni junak bira drugu sekciju, počevši od sportskih preko filmskih do čitalačkih, što vodi novim iskustvima i neslavnim ishodima.
Ono što čini da ova repetitivna mehanika izgleda jedinstveno je način na koji su priče predstavljene. To kod gledalaca stvara osećaj zarobljenosti u beskrajnom ciklusu pogrešnih izbora, poput moderne verzije Mita o Sizifu sa retro osećajem Dana mrmota, gde deluje da šta god glavni lik pokuša ništa neće poći onako kako je zamislio. A to sve povlači ključno pitanje - da li stvarno bilo šta od toga mora da pođe onako kako je glavni lik zamislio?
Stil animacije je prepoznatljiv sa specifičnom upotrebom boja i karikaturalnim dizajnom likova. Ovaj anime karakterišu i izuzetno brzi dijalozi koji gledaoce stavljaju u srž unutrašnjih dilema glavnog junaka. Iako prati ustaljen šablon, radnja animea nije linearna. Svaka epizoda predstavlja paralelnu stvarnost, sa motivima i likovima koji se ponavljaju, ali u drugačijim situacijama.
Glavni lik je rađen kao kalup prosečnog brucoša na fakultetu, punog želja za naredne četiri godine svog života. On je anksiozan i nesiguran, a ipak uveren u postojanje savršenog studentskog života. Njegove kolege, zato funkcionišu kao apsurdne paralele dobrih i loših izbora. Ozu, njegov destruktivni najbolji prijatelj je oličenje pogrešnih puteva. On je dodatno iskarikiran demonskim osmehom i neodoljivom sposobnošću da uvuče glavnog junaka u haotične avanture. Njegova simpatija Akaši predstavlja nedostižnu sreću, koja je u svakoj epizodi tako blizu a tako daleko od njega. Ona je simbol devojke sa kojom bi mogao da bude, kada bi samo znao kako da iskreno razgovara sa njom.
Paralelno njima tu je i Higuči, stariji apsolvent i večiti student koji koji iako deluje kao tragikomični parazit, svojim nonšalantnim filozofskim opaskama zapravo daje najiskrenije savete glavnom junaku. Svi oni, svaki na svoj način, funkcionišu kao ogledala glavnog junaka i njegove stalne borbe između želje i straha i akcije i pasivnosti.
Ovaj anime vrlo svesno razbija iluziju o postojanju takozvanog savršenog studentskog života. Glavni junak veruje da taj idealni put postoji i veruje da kad ga pronađe, sve će biti jednostavno, lepo i ružičasto. Međutim, svaka nova paralelna stvarnost samo mu dodatno pokazuje da svet nije crno-belo mesto i da nije obojen samo nijansama ružičaste. Postoji milion drugih boja i nijansi koje ne mogu da se kontrolišu. Priča nemilosrdno pokazuje da opsesivna potraga za idealom vodi ka propuštanju iskrenog spontanog uživanja u trenutku.
Galaksija Tatami je priča o svakome ko je makar jednom poželeo da premota sopstveni život, da izabere drugačije i da pokuša ponovo. Ovaj anime uspeva da uhvati tu univerzalnu želju i pretoči je u poruku koja nije jednostavna uteha, već surova ali oslobađajuća spoznaja. Savršeni put ne postoji. Prava sloboda dolazi iz prihvatanja nesavršenstva, iz spremnosti da se živi nespretno, ali iskreno. Ponekad, da bi se pronašao pravi put, mora se na tom putu prvo izgubiti. I to je sasvim u redu.
O autoru
