Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Šta je važnije: ideal ili novac?

Ana Adamović 18.7.2022. Komentari

Književno veče povodom zbirke poezije Nenada Glišića pod nazivom „Uzgredne zabeleške” održano je 17. jula u sali Studentskog kulturnog centra. Osim autora, reč je na promociji imao i pesnik i književnik Karlo Astrahan, kao i urednica Studentskog kulturnog centra Gordana Mitić Živković.

Foto: Ana Adamović

Književnu diskusiju povodom Glišićeve knjige poezije otvorio je Karlo Astrahan, govoreći o značaju poezije i književnosti za društvo u vremenu u kome se sada nalazimo, ističući da poezija nikada nije bila komercijalna. Samim tim, kroz celo književno veče provlačilo se pitanje poezije kao jednog umetničkog momenta koji, prema rečima Nenada Glišića, treba da postoji da bi se ostvarila komunikacija između poetičko-estetske komponente i čitaoca. Time su učesnici ove promocije zatvorili vrata larpurlartizmu kao pravcu koji nagoveštava da umetnost postoji zbog sebe same, te da je njena suština u tome da se ostvari u višim stupnjevima egzistencije zbog sebe kao umetnosti. Ipak, poezija prema Astrahanu i Glišiću predstavlja sredstvo i cilj koji nastoji da ostvari kroz posrednu komunikaciju sa tumačima poruka. U njegovoj poeziji, kao i u prethodnih 14 samostalnih napisanih književnih dela, odiše iskrenost i nepokolebljivost.

Ovde imamo jednog borca za alternativnu umetnost, iskrenog u svemu tome. Biti iskren u današnje vreme je pogubno, ne biti licemer je pogubno, a on je čitavog života ostao iskren. Koliko god ga to koštalo, on kaže i napiše ono što misli. Sam naslov Uzgredne zabeleške sugeriše jasno i brutalno: Nema ovde mejkapa, karmina, nema ničega, nema laži i nema prevare, kazao je Astrahan o piscu Nenadu Glišiću i njegovoj poeziji.

uzgr1

Predstavljanje knjige Uzgredne zabeleške; Foto: Ana Adamović

Ovim putem je Karlo Astrahan ostvario neposrednu komunikaciju sa posetiocima postavivši im pitanje, sugerišući na jedan egzistencijalistički problem, a ono glasi: Šta je važnije: ideal ili novac? Pitanje je predstavljalo podstrek za razvijanje dalje diskusije, s obzirom na to da se u Uzgrednim zabeleškama mogu naći i okrnjeni elementi sociologije. Glišić spominje Maslovljevu hijerarhiju potreba koja bi mogla da da odgovor na postavljeno pitanje – postoje bazične potrebe za funkcionisanje ljudskog tela, a ako se to ne ispuni, onda umetnost, ideali i lepota čoveku ne mogu predstavljati čak ni alternativnu opciju ni šansu za preživljavanje. Autor nije želeo da pokreće pitanje toga da li neko ima ili nema ta osnovna sredstva za funkcionisanje, ali je mišljenja da se u ovom svetu prevelika pažnja poklanja novcu i materijalnim dobrima. Prema njegovim rečima, oni koji imaju novčana sredstva nisu ništa srećniji od bilo koga drugog, dok sa druge strane, ljudi koji imaju čvrstinu u stavovima ili neku vrstu idejne izgrađenosti – ti ljudi su u stanju da podnesu i najveće muke. Time se nazreo zaključak kao odgovor na Astrahanovo pitanje: Sa novcem i zadovoljenim osnovnim potrebama samo možemo učestvovati u životu, dok sa idealima živimo.

Uzgredne zabeleške pokrivaju jedan tematski krug, koji ja pratim čitav svoj život. To je pre svega vreme – duh vremena. Mene zanima kako se vreme ispoljava u tom duhu, ali me zanima i vreme kao prostorno-vremenski fenomen: kako teče i utiče na nas? Zanima me šta je vreme, otkrio je Glišić.

Periferni vid kao ugao gledanja jeste glavni pokretač autora da napiše ovu zbirku poezije. Kako kaže, sve je krenulo od jedne slabopokretne starice koja je šetala ulicom, a koju je on uočio perifernim vidom, nakon čega je napisao pesmu o tome. Za njega ono što je u fokusu našeg okohvata je nešto što se da oblikovati, nešto na šta možemo uticati i delovati, dok je ono što zapažamo sa periferije sam život. Kroz knjigu se provlače i filozofski fragmenti Sokratove filozofije otkrivanja skrivenog uvida kao osnove ljudskog saznanja, što je i odlika racionalizma Sokrata i postsokratovaca. U pitanju su Sokratovi metodi otkrivanja i klesanja tih skrivenih uvida u kojima leži istina – Ironija i Majeutika kao akušersko izbijanje saznanja iz čovekovog uma. Takođe, Glišić je istakao da se u jednom od ciklusa Uzgrednih zabeleški pesme svode na suštinu i bivstvovanje, pa jedna od pesama i nosi naziv Uzgredne zabeleške bivstva kroz poljoprivredne metafore. Književno veče zatvoreno je čitanjem stihova književnikove poezije.

kultura,Uzgredne zabeleške,Nenad Glišić,Karlo Astrahan,Studentski kulturni centar,SKC Niš,promocija,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.