Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Jasmina Večanski Kujundžić: Civilizacija nije ništa naučila za toliko godina unazad

Natalija Jović 16.11.2022. Komentari

Izvedba predstave „Lutka sa kreveta broj 21”, po romanu Đorđa Lebovića, održana je 15. novembra u Narodnom pozorištu. U pitanju je gostujuća predstava iz Beograda u produkciji „Beoart-a”, a režiju za ovaj komad potpisuje Slobodan Branković.

Foto: Smiljana Vasković

Predstava je izvedena pred niškom publikom koja je do zadnjeg trena iščekivala rasplet izuzetno teške drame. Nakon predstave glumci su dobili dugotrajni aplauz. Jasmina Večanski Kujundžić, Branislav Jerković, Jugoslav Krajnov i Marko Marković, dočarali su jednu tešku i potresnu priču koja se može smestiti i u današnje okvire društva. Jasmina Večanski Kujundžić u razgovoru za Studentski dnevni list se dotakla, najpre, svoje uloge u predstavi, a potom i njene tematike i važnosti iste.

Tematika drame je zastupljena i danas. Ima li ikakave razlike u poređenju današnjeg vremena sa onim u kome se odigrava drama?

Jasmina Večanski Kujundžić: Ne, i to je jedna od velikih stvari fenomenalnog pisca Đorđa Lebovića koji je napisao temu koja je univerzalna. Zapravo, civilizacija ništa nije naučila za toliko godina unazad. On se bavi temom žena koje su bile žrtve u nacističkom logoru, koje su bile prostitutke, koje su bile primorane na to. To je tekst koji je nastao pre 60 godina, ali je vrlo aktuelan i danas, u ovoj eri, na neki način poznatih afera, gde su žrtve žene − žrtve u seksualnom smislu. Vi najčešće možete da pročitate komentare ljudi, iste koje je Đorđe Lebović pisao tada pre 60 godina: Zašto su ćutale do sada? Zbog toga je ova tema univerzalna, nažalost, i još uvek aktuelna. Ipak, ovde se ne radi samo o tome, ovde je i pitanje da li treba reći istinu po svaku cenu i šta je sve čovek spreman da uradi da bi preživeo. Vilma koju ja igram je sigurna da će dobiti podršku svog supruga, ali, nažalost, on nema taj kapacitet da može da podnese osudu javnosti ili zapitanost javnosti nad tom temom, a koja se vodi pitanjem da li je njegova žena iskreno postupila. Zbog toga je ovakva reakcija publike, uvek, gde god igrali, imamo ovakvu reakciju publike.

Može li žrtva ikada skinuti tu etiketu: Zašto je ćutala? i tog nepoverenja okoline i svojih najbližih?

Jasmina Večanski Kujundžić: Pa ne, u sredini u kojoj živimo je to i dan-danas aktuelno. Najčešći su komentari te vrste, pomenuti ili Zašto je uopšte pristala na to? I dan-danas kada se desi silovanje postavlja se to pitanje. Nije istina važna, nego se postavlja pitanje kako je devojka bila obučena, stavljaju joj se neke konotacije koje ne postoje. Nije istina važna, nego naše mišljenje o tome, da li je ona bila našminkana ili kako je bila obučena, a ne šta se tu u stvari desilo.

Svesni smo žrtve koje se podnose zarad očuvanja svoje časti i integriteta, ali koliko je to naporno i iscrpljujuće psihički?

Jasmina Večanski Kujundžić: To je jezivo, ona je ovo što smo gledali, konkretno i njeno i u stvarnom životu. Kada se suoči sa tim šta joj je učinjeno, ona prolazi još jednom to isto, kao da je sve vreme silovana. Pojam žrtve se na neki način i ne završava. Žrtva ostane ako, zapravo, ne kaže o tome javno, kao što je Vilma imala potrebu. Ostaje zatočena u toj tajni i to je nešto što je prosto kancerogeno po nju, a mislim i po društvo. Zato treba govoriti o tome i zato treba predstave da se bave ovom tematikom.

lutka

Scena iz predstave Lutka sa kreveta broj 21; Foto: Smiljana Vasković

Koliko je društvo promenilo način razmišljanja i svoje stavove u vezi sa temom seksualnog zlostavljanja u odnosu na period od pre 50 i više godina?

Jasmina Večanski Kujundžić: Kao što sam rekla, nije mnogo promenilo, i dalje su prisutni ti komentari i ta mišljenja kako bi to neko drugi uradio da je mogao. Znate da i danas u aktuelnim aferama, kojima smo svedoci svi u poslednjih godinu dana, mi imamo komentare da su žene mogle da izaberu, da nisu morale da budu žrtve, a zapravo niko ne zna kako je kada si u poziciji, u kojoj je, recimo, bila Vilma, gde je njen život zavisio od toga da li će pristati ili ne.

Svedoci smo konstantnih zlodela nad ženama, to se nije promenilo od onda, međutim, da li je svest o tome bar donekle ubačena u naše društvo?

Jasmina Večanski Kujundžić: Ja verujem da negde hoće biti prisutna u društvu, ali, kao i za sve teme koje su univerzalne, zlo nikada neće nestati, bez obzira na napredak u tehnološkom ili civilizacijskom smislu, opet čovek ostaje čovek sa svim svojim manama i vrlinama. Naše je da o tome govorimo i umetnost tome i služi − da govori i o temama koje i nisu baš prijatne za sve.

Društvo kao takvo može dosta da pomogne, ali i da odmogne u takvim situacijama. Koliko je podrška društva i celokupna svest o bilo kojoj temi u vezi sa ovim još veći podstrek?

Jasmina Večanski Kujundžić: To zavisi od situacije. Vrlo je teško da će žrtva bezbolno proći kroz taj proces, kroz neko suđenje. Tu je jako teško da će se žrtva osetiti zaštićeno, ona će opet proći kroz taj proces i suočavanje sa tim da je njoj neko pričinio neku bol. Ona, samim tim, suočavanjem prolazi kroz to isto što je doživela. Zbog osude javnosti, mislim da je vrlo bitno o tome pričati da bi ljudi bili svesni da treba da budu obazrivi u komentarima i da ne daju tako lako sud o tome da li je žrtva mogla ovako ili onako. Niste bili u toj prilici i ne znate šta biste vi učinili.

kultura,intervju,predstava,narodno pozorište,jasmina večanski kujundžić,lutka sa kreveta broj 21,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.