Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Da li je Hadersfild samo obećana sreća u daljini?

Jasmina Mitić 21.11.2022. Komentari

„Hadersfild” je filmsko ostvarenje iz 2007. godine, nastalo u režiji Igora Živkovića. Scenario su udruženim snagama napisali Uglješa Šajtinac i Dejan Nikolaj Kraljačić, po kom je nakon premijere filma odigran i veliki broj predstava. Glumačka postava ovog upečatljivog dela domaće kinematografije sačinjena je od velikih glumačkih imena na čelu sa Nebojšom Glogovcem, a zatim i: Goranom Šušljikom, Vojinom Ćetkovićem, Josifom Tatićem, Jelisavetom Sekom Sablić i drugima. „Hadersfild” je film o ljudskim dubinama, mržnji, izgubljenim snovima i realnom životu u jednom koncentričnom krugu dobra i zla.

Foto: printscreen

Likovi u filmu su nasumično razbacane figure profila ličnosti iz svakodnevnog života koje srećemo redovno ili smo pak i mi jedni od njih. Život u predgrađima svojih želja i neuspeha ume da bude težak, ali on je dobro poznat našim junacima. U filmu je svaki lik prikazan kao najobičniji čovek koji prekriva svoje probleme i koji se u tišini bori sa svojim demonima. Posleratna agonija ostavila je veliki trag na sve filmove sa kraja devedesetih i početka dvehiljaditih, što se da primetiti i ovde. Film odiše jednom tužnom notom neostvarenosti i bola, koja prati sve životne priče likova. Beznađe je zavladalo, a neke životne okolnosti su zatvorile vrata mnogim snovima. Frustracije su počele da se prenose sa generacije na generaciju, kotrljajući se mržnjom i besom u jamu poroka u kojoj su skoro svi na kraju završili. Ovaj film na veoma slikovit način prikazuje moralno odumiranje usred neuspeha i očajanja, kao i sve ono što se kasnije u čoveku slomi i izgubi. Ostaje pitanje da li je Hadersfild obećana sreća u daljini i da li se od nekih košmara može pobeći.

Psihološka dubina se nalazi iza skoro svake scene, pa čak i u onim najobičnijim dijalozima. Tišina se kosi sa racionalizacijom, što doprinosi još upečatljivijem utisku i daje prostora likovima da se izgrade u napetoj atmosferi. Glavni pokretač afekata je Raša, čiji lik tumači Goran Šušljik, koji je frustriran i životno promašen čovek, a koji nesvesno kopa po tuđim ranama pokušavajući da zaboravi na svoju. Raša se mimoilazi u shvatanju života sa svojim ocem, a i sa većinom koja se nalazi u njegovom okruženju. Obeshrabren i razočaran u život, jedinu utehu pronalazi u svom imaginarnom svetu i porocima. Sa druge strane nailazimo na lik Ivana, umno i fižički obolelog tridesetogodišnjaka, kog je na maestralan način izneo Nebojša Glogovac. Strahovi su srušili barijeru izdržljivosti i pisihotično stanje je obuzelo dušu i um. Briljantnost ovog lika je skrivana na površini monologa, koji nas tera da zađemo u metafizičku stranu života i dublje u pore društva. Dovodi se u pitanje i sama naša egzistencija u vremenskom prosotoru i sakrivena tuga u pukotinama ludila.

hadrs

Foto: printscreen

Hadersfild je film koji izaziva više od suza i saosećanja. Stvara mučninu u stomaku i ranjivost na duši, razjarava borbe koje se neprestano vode u nama na svim frontovima života. Zagovara razbijanje teorije o iluziji srećnog života i nasmejanim licima, te prikazuje ono što se nalazi duboko u svima nama. Nebojša Glogovac je jednom prilikom izjavio: Život je kao olovka, svaki dan je sve kraći. Potrudite se da nešto lepo nacrtate dok ga još ima.

kultura,Hadersfild,Nebojša Glogovac,preporuka nedelje,film,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.