Da li ste se ikada probudili u gradu koji ne traži da ga razumete, već samo da mu se prepustite? Upravo tako izgleda Nica. Grad u kome se budite uz tišinu koja nije tišina, već mešavina morskog šuma, prvih glasova s pijace i nežnog zveckanja escajga iz kafića koji već služe prvu kafu. Svetlost ovde nije samo prirodna pojava, ona je raspoloženje. Sve izgleda toplije, sporije, prijemčivije. Nica ne poseduje upadljiv šarm. Neće vas dočekati znamenitostima, već jednostavnošću – fasadom u boji breskve, staricom koja hrani galebove, muzikom koja dolazi iz nečijeg stana na trećem spratu. Dok hodate njenim ulicama, ne osećate se kao turista, već kao neko ko se, možda sasvim slučajno, našao na mestu koje odgovara ritmu vašeg daha. Ovaj grad ne morate da jurite da biste ga doživeli. Dovoljno je da zastanete i Nica će vam pokazati sve ono što se nigde ne beleži, ali se pamti dugo.
Sam grad se nalazi na jugoistočnoj obali Francuske, uz obalu Sredozemnog mora, u regionu poznatom kao Azurna obala (Côte d’Azur). Grad je smešten na širokoj obali sa prirodnim lukom, okružen je brežuljcima i planinama koje se uzdižu u pozadini, što mu daje izuzetno slikovit pejzaž i povoljnu klimu.
Azurna obala; Foto: Marija Vidojević
Istorija Nice seže još u antičko doba, kada su je osnovali Grci oko 4. veka pre nove ere pod imenom Nikaia u čast Nike, boginje pobede. Tokom vekova, grad je bio pod vlašću Rimljana, a zatim je bio pod upravom različitih sila – Pizana, Đenovljana, a bio je i pod upravom Kraljevine Sardinije. Posle Prvog svetskog rata i raznih teritorijalnih pregovora Nica je definitivno pripojena Francuskoj 1860. godine. Zbog svog strateškog položaja na raskrsnici Evrope i Mediterana, Nica je vekovima bila važan trgovački, kulturni i vojni centar, a od 18. i 19. veka postaje i omiljeno letovalište evropske aristokratije, što je u velikoj meri oblikovalo njen današnji izgled i reputaciju.
U srcu Azurne obale Nica nudi spoj mediteranskog duha, istorijskog nasleđa i savremenog urbanog ritma. Njeni simboli nisu samo znamenitosti, već i ulice, trgovi i ljudi koji ih svakodnevno ispunjavaju životom. Grad odiše atmosferom južne Francuske, ali i suptilnim tragovima italijanskog nasleđa, što se ogleda u arhitekturi, kuhinji i govoru.
Šetalište u Nici; Foto: Marija Vidojević
Jedan od najupečatljivijih arhitektonskih orijentira jeste Hotel „Vestminster” (Westminster hotel), koji je smešten na šetalištu uz more. Ovaj hotel, otvoren još u 19. veku, odiše elegancijom prošlih vremena. Zadržao je duh aristokratskog letovališta i danas je jedno od najprepoznatljivijih mesta na obali s pogledom na Sredozemno more. Nedaleko se nalazi Muzički paviljon, poznat i kao Promenade du Paillon Music Pavillion. To je mala, otvorena bina u parku koja služi za nastupe, ali i za neformalne muzičke trenutke u hladu palmi. Simbol je opuštenosti i gradske tradicije.
Muzički paviljon; Foto: Marija Vidojević
Hotel „Plaza”, još jedan simbol luksuza stare Nice, smešten je neposredno uz Trg Masena (Place Masséna) – centralno gradsko mesto koje povezuje Staru i Novu Nicu. Trg je prepoznatljiv po šahovskim poljima koja su oslikana na pločniku, fontanama i visokim stubovima na kojima se nalaze moderne skulpture koje se osvetljavaju noću. Oko pomenutog trga nalaze se brojni restorani, prodavnice i galerije, a često je i mesto okupljanja i održavanja kulturnih događaja.
Trg Masena; Foto: Marija Vidojević
Jedna od uličnih atrakcija je i ulični prodavac umetničkih slika, koji postavlja svoja platna uz kaldrmisane ulice Stare Nice. Ovi radovi često prikazuju motive grada – obalu, svetlost, gradske fasade i čuvaju autentični duh umetnosti van galerijskih zidova. U blizini se nalazi Ulica Saleja, poznata po pijaci Cours Saleya, jednom od najživopisnijih mesta u Nici. Na pijaci se svakog jutra nude lokalni proizvodi: sveže povrće i voće, začinsko bilje, lavanda, sirevi i masline. Ponedeljkom se ova pijaca pretvara u buvljak, a ostalim danima je mesto susreta lokalnog stanovništva i turista.
Ulica Saleya; Foto: Marija Vidojević
Engleska promenada (Promenade des Anglais) najpoznatije je šetalište u Nici. Proteže se duž cele obale i simbol je gradske otvorenosti prema moru. Naziv duguje Englezima koji su je sagradili u 19. veku. Danas je to omiljeno mesto za šetnju, vožnju bicikla ili uživanje u pogledu na more. Na obali se nalazi i „Džinovski morski jež” (Oursin géant), umetnička instalacija izrađena u obliku ježa, koja izaziva pažnju prolaznika i često postaje mesto za fotografisanje. Iako je neobična, simbolizuje povezanost umetnosti i mora, što je česta tema na javnom prostoru Nice.
Džinovski morski jež; Foto: Marija Vidojević
Kastel plaža (Castel Plage) je jedna od najposećenijih plaža u Nici. Nalazi se odmah ispod uzvišenja na kojem se nalazila nekadašnja tvrđava. Poznata je po šljunkovitom priobalju i čistom moru, kao i po restoranu sa pogledom na zalazak sunca. Na Trgu Masena nalazi se i Fontana Sunca (Fontaine du Soleil), čije središte čini statua Apolona, boga svetlosti i umetnosti. Fontana je okružena dinamičnim skulpturama koje simbolizuju planete i nebeska tela, što joj daje mitološki karakter.
Fontana Sunca; Foto: Marija Vidojević
„Devet ukrštenih linija” (Neuf lignes obliques) je monumentalna skulptura francuskog umetnika Bernara Venjea, a postavljena na Trgu Masena u Nici 2010. godine. Ovaj apstraktni spomenik sastavljen je od devet čeličnih stubova koji simbolizuju jedinstvo i solidarnost između delova Francuske pripojenih 1860. godine.
Devet ukrštenih linija; Foto: Marija Vidojević
Središte pomorskog života grada čini Luka Limpija (Port Lympia), glavna luka Nice. Okružena živopisnim fasadama u pastelnim tonovima, ova luka je jedno od najfotografisanijih mesta u gradu i popularno mesto za šetnju, naročito tokom zalaska sunca. U njenoj neposrednoj blizini nalazi se i Spomenik poginulima (Monument aux Morts), impozantno obeležje uklesano u steni, posvećeno stradalima u Prvom svetskom ratu. Spomenik odiše ozbiljnošću i dostojanstvom, a pruža i pogled na ceo zaliv, spajajući sećanje i lepotu u jednoj slici.
Luka Lempia u Nici; Foto: Marija Vidojević
Jedan od najupečatljivijih delova obale Rauba Capèu, šetalište koje spaja luku sa Engleskom promenadom. Dobilo je naziv po vetrovima koji, kako kažu lokalci, odnose šešire. Danas je ovo mesto poznato po snažnim udarima vetra, ali i po pogledu na pučinu i čuvenoj instalaciji I love Nice, gde se gotovo svaki turista zadrži makar na trenutak.
Šetalište Rauba Kapeu; Foto: Marija Vidojević
Skrivena od glavnih tokova, a opet neposredno uz luku, nalazi se Crkva Gospe od Luke (Église Notre-Dame du Port de Nice). Građena u baroknom stilu, ova crkva ima diskretnu spoljašnjost, ali bogat unutrašnji mir i duhovnu vrednost. Iako je često izostavljena u turističkim vodičima, zauzima važno mesto u svakodnevnom životu lokalnog stanovništva.
Crkva Gospe od Luke u Nici; Foto: Marija Vidojević
Nica nije samo grad na obali – ona je živa priča o susretu prošlosti i sadašnjosti, o harmoniji između prirode i urbanog života, o mestu gde svaki kamen i svaka ulica čuvaju svoju tajnu. Svojim jedinstvenim spojem mediteranske lakoće i francuske elegancije, Nica poziva svakog posetioca da uspori, oslušne i otkrije lepotu u jednostavnosti. U ovom gradu, baš kao i u životu, prava vrednost leži u trenucima koje ne možeš fotografisati, već samo doživeti.
O autoru
