Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Zdravlje

Koka-kola – zdravlje iznad zadovoljstva

Magdalena Kostić 21.7.2022. Komentari

Svetski dan borbe protiv koka-kole obeležava se 21. jula svake godine. Cilj ovog dana je podizanje svesti o negativnim dejstvima koje ona prouzrokuje u organizmu, usled štetnih sastojaka koji se u njoj nalaze.  Zavisnost, problemi s jetrom, zubima, kostima, dijabetesom, težinom, samo su neki od posledica koje se javljaju usled konzumiranja ovog pića. 

Foto: pexeles.com

Koka-kola je postala deo svakodnevnih životnih navika ljudi i koristi se za osveženje nakon različitih obroka, uglavom brze hrane i slatkiša. Ime je dobila po dva glavna sastojka koja su se tada nalazila u ovom piću i to ekstraktu listova koke i kola orasima. Prve javne debate vezane za ovo popularno piće vodile su se upravo zbog negativnog uticaja kokaina, koji je kasnije iz nje izbačen. Gledano sa aspekta zdravlja, ozbiljno utiče na organizam, jer sadrži brojne sastojake koji mogu uzrokovati zdravstvene probleme. Jedna limenka koka-kole sadrži deset kašika šećera, što se u proseku smatra dnevnom dozvoljenom dozom unosa šećera. Dok se pije, u prvih deset minuta, zbog unosa velike količine šećera, izaziva razarajući efekat i dešava se napad na organizam. Razlog zbog koga se u tom trenutku ne javi nagon za povraćanjenjem je taj što organizam tada proizvodi fosfornu kiselinu koja ublažava slatki ukus. Nakon 20 minuta glukoza povećava nivo insulina, što dovodi do toga da pankreas svu tu količinu šećera transformiše u masti. U četrdesetom minutu organizam u potpunosti apsorbuje kofein. Zenice se šire, a krvni pritisak raste. Receptor adenozin koji je odgovoran za proces spavanja biva bolkiran i izaziva se budnost. Pet minuta kasnije, proizvodnja dopamina, neurotransmitera, koji pomaže u kontroli centra za zadovoljstvo i nagradu, je povećana. Način na koji koka-kola stimuliše ove centre je uporediv sa efektima heroina. To izaziva želju osobe da pije još. Kada prođe sat vremena javlja se potreba za izmokravanjem. Opasno je što se tokom uriniranja izbacuju i kalcijum, magnezijum i cink (koji su bili namenjeni za kosti), i ostale bitne materije koje naš organizam nije mogao da apsorbuje. Kako vreme odmiče, nivo šećera opada, a paralelno s njim i raspoloženje i javlja se osećaj usporenosti.

Osim velike količine šećera, koka-kola sadrži i druge štetne materije. Gazirana voda povećava kiselost želudačnog soka i dovodi do nadutosti. Natrijum ciklamat (veštački zaslađivač) daje 200 puta slađi ukus nego šećer i povećava rizik od pojave raka bešike. Pored njega, još jedan veštački (nešećerni) zaslađivač je aspartam koji se prilikom izlaganja povećanoj temperaturi razlaže na metanol (metil alkohol) i fenilalanin (aminokiselina). Ove dve supstance mogu dovesti i do oštećenja očnog nerva. Postoji sumnja da aspartman šteti mozgu, dok fosforna kiselina može izazvati iritacije na koži i oku. Uzrok crne boje pića je 4-MEI (metilimidazol) koji se smatra jednim od uzročnika kancera. Kofein izaziva zavisnost kao i fenilalanin koji utiče i na lučenje serotonina – hormona sreće. Zbog njega se javlja osećaj razdraganosti. slobode, zabave, nasmejanosti. Postoji još dosta sastojaka, od kojih neki i dalje nisu dovoljno ispitani da bi se dokazale negativne posledice koje izazivaju. Pored svega, dodatni problem novog doba predstavljaju GMO zaslađivači. Smatra se da bi koka-kola bila jeftinija, da se umesto šećera koristi visoko kukuruzni sirup HFCS, koji se dobija upravo od genetski modifikovanog GMO šećera.

pexels alleksana 4113632

Foto: pexels.com

Konzumacija pića koja sadrže velike količine kukuruznog sirupa sa visokom fruktozom i fosfornom kiselinom, visok nivo prerađenog šećera i kofeina može izazvati probleme s bubrezima, pogotovo ako je u pitanju velika količina. Kukuruzni sirup sa visokom fruktozom može se metabolizirati u oksalat i povećati lučenje mokraćne kiseline, što podstiče stvaranje kamena u bubregu. Fosforna kiselina, stvara kiselo okruženje u bubrežnom traktu , omogućavajući lakše stvaranje kamena u bubregu. Kofein je diuretik koji podstiče hroničnu dehidraciju koja je najčešći faktor rizika za stvaranje kamena. Disfunkcija bubrega se može javiti i kada se zbog unosa velike količine koka-kole javi povećano izlučivanje proteina u mokraći. To može dovesti do hipertenzije i dijabetesa, što takođe uzrokuje zatajenje bubrega, smanjene funkcije bubrega i stvaranje kamena u bubregu.

Kosti čine ljudski skelet, zahvaljujući njima se obavljaju svakodnevne životne funkcije, a veliki problem nastaje kada one obole. Konzumiranjem koka-kole kosti mogu postati oslabljene, može se javiti i rizik od osteoporoze (bolesti koja se manifestuje smanjnjem gustine kostiju), zbog čega postaju prazne. S obzirom na to da je to bolest trećeg doba i da je prisutna kod starijih osoba, važna je njena prevencija koja pored unosa kalcijuma i vitamina D kroz hranu, podrazumeva i izbacivanje štetnih gaziranih sokova, kao što je slučaj sa koka-kolom. Još jedna bolest modernog doba povezana sa negativnim uticajem koka-kole je insulinska rezistencija. Karakteriše je manja osetljivost na horomon insulin, koji je zadužen za čišćenje šećera iz krvi. Ujedno predstavlja i metabolički sindrom koji prethodi razvoju dijabetesa tipa dva, opasnosti koja je povezana sa slatkim pićima. Jedna ili dve doze ovog pića dnevno mogu povećati rizik od ovog tipa dijabetesa, čak za 20 odsto. 

Foto: unsplash.com

Postoji i velika povezanost konzumiranja ovog pića i bolesti lokalizovanih u usnoj duplji i ostalih zdravstvenih problema. Kiseline i šećeri koji se nalaze u koka-koli mogu doprineti karijesu i lošem oralnom zdravlju. Pod delovanjem bakterija u usnoj duplji šećer fermentiše, pretvara se u kiseline nakon čega one razjedaju zube. To može biti i estetski problem, ali ne i jedini takve vrste prouzrokovan šećerom. Tu bi se uvrstila i gojaznost, sve češći problem današnjice, prouzrokovan mnogim faktorima, među kojima je i šećer. Kada se on ukrsti sa ostalim lošim životnim navikama i problemima poput visokog pritiska, holesterola, može doći do povećanog rizika od srčanih oboljenja. Za sve postoji zamena, pa se tako umesto koka-kole mogu piti mnogobrojni prirodni sokovi koji su veoma zdravi za organizam. Ceđena pomorandža, limunada, sok od zove, maline, višnje, breskve, samo su neki od alternativa koje mogu istovremeno i osvežiti i pružiti mnogobrojne benefite organizmu. 

Mora se voditi računa o tome šta se unosi u organizam i zato je bitno da se čitaju sastojci na poleđini proizvoda. Bolje je izdvojiti malo vremena za to, nego dozvoliti da nam nemarnost oduzme zdravlje ili život. Koka-kola je zahvaljujući dobrom marketingu uspela da privuče pažnju kupaca koja traje dugi niz godina i sebi obezbedi visoku poziciju među prepoznatljivim brendovima. Ujedno, ona je i pokazatelj da nisu sve popularne stvari zdrave i bezbedne.

Izvori: zdravisimo.com, medicalnewstoday.com, respecta.co, stomatologija.me , zdravljenemacenu.com, eatthis.com

zdravlje,svetski dan borbe protiv kokakole,šećeri,štetnost,koka kola,organizam,bolest,zavisnost,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.