Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Zdravlje

Anksioznost – imaginarni neprijatelj

Danica Milanović 3.8.2022. Komentari

Veliki problem današnjice o kome se ne govori toliko ili se apsolutno zanemaruje kao problem same ličnosti jeste anksioznost. Prva pomisao na pitanje o anksioznosti je da su pojedinci sami krivi, da je problem rešiv i da ne treba puno pričati o tome. Svako će reći da je problem današnje društvo, mobilni telefoni, internet i da je to razlog zbog kog omladina generalno postaje anksiozna, a kasnije i depresivna. S jedne strane to jeste razlog, ali mogu postojati još hiljadu njih, koji su izazvali ovaj poremećaj ličnosti. Potrebno je naći rešenje, pomoći svakom i razumeti ga, ko god se nalazio u takvoj situaciji.

Foto: unsplash.com

Anksioznost predstavlja strah od nečega imaginarnog u glavi i uopšte se ne treba zanemarivati. Strah da će se nešto loše desiti i često se naziva lebdeći strah. Do 60 odsto briga koje ljudi imaju se ne ostvaruju, dok se za 90 odsto garantuje da se strahovi nikada neće desiti. Do anksioznosti dolazi kada ljudi previše brinu za svaku stvar u njihovim životima. Osećaju da su krivi za sve, za sve svoje postupke misle da su pogrešni, da ih okolina vidi pogrešno, da će im se nešto loše desiti i još mnogo toga. Razlog jesu delimično društvene mreže. Jedan od primera jeste, recimo, da svaki pojedinac na svom profilu izbacuje fotografije koje su savršene, prikazujući javnosti kako je njihov život bez problema, kako uživaju, jedu dobru hranu i putuju. To je ono čemu svako teži. Naime, svako kada vidi tako neki savršen život pomisli da njegov nije zanimljiv kao ni on sam. To je jedan od razloga kada krenu da se distanciraju od društva ili kada osećaju stalnu napetost jer prosto nisu u situaciji da i ostali pomisle da je njemu život, takođe, tako savršen. Postoje tipovi ljudi koji će zbog toga trošiti novac i raditi isto to što mu se i prikazuje na mrežama, iako ga to ne ispunjava i na taj način i će se otuđiti od drugih.

Međutim, najveći broj slučajeva anksioznosti proističe i iz drugih faktora poput trauma iz detinjstva. Deca koja su prisustvovala nekom traumatskom događaju, kao stariji su skloni anksioznosti, zbog prevelikog stresa u detinjstvu. Ukoliko se traumatičan period desio i u bližoj prošlosti, bilo da je reč o velikom gubitku, nasilju i drugim ličnim stvarima, pojedinac može biti anksiozan. Ono što, takođe, izaziva anksioznost kod ljudi jesu alkohol i droge. Ukoliko osobe često konzumiraju razne opijate ili su skloni alkoholizmu, velika je verovatnoća da su češće anksiozni od onih koji nemaju problem sa tim. Oni postaju sve nervozniji i strepe od zavisnosti pića ili droga. 

Glavna obeležja anksioznosti jesu prekomerna briga i strah. Telesni simptomi koji se pojavljuju su: lupanje srcanapetost mišića, znojenje, kratak dah, vlažni i hladni dlanovi, pritisak u glavi, glavobolja, vrtoglavica, doživljaj gušenjadok su psihološki: prekomerna briga, nervoze, konstantne tenzije, osećaj da nešto loše sledi, kao i konstantan strahAko se osoba oseća anksiozno i ima određene simptome koji ukazuju na to rešenja ima i anksioznost se može izlečiti lekarskim pregledom, lekovima, odlaskom kod psihijatra, kao i zdravim navikama.

Anksioznost je sve češći poremećaj današnjice. Previše straha oko svega dovodi ljude u problem. Zato je potrebno da prvenstveno sam pojedinac shvati da nešto nije u redu, ali da se svaki problem može rešiti. Anksioznost je izlečiva bolest. Čim se pojave prvi simptomi, potrebno je krenuti sa lečenjem. Što više vremena prođe to će i imaginarni problemi vremenom postajati veći, a oporavak je duži i sporiji. 

Izvori: jelenapantic.com, plivazdravlja.hr, stetoskop.info

zdravlje,anksioznost,strah,poremećaj,simptomi,nervoza,lečenje,problem,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.