Štitasta (štitnjača, štitna) žlezda se sastoji od dva režnja koji formiraju leptirasti oblik, a nalazi se sa prednje strane vrata, ispod kože i ispred dušnika. Spada u grupu endokrinih žlezdi što znači da svoje hormone izlučuje u prostor između ćelija, odakle putem krvi dospevaju do onih mesta u telu gde je potrebno da deluju. U proseku teži oko 20 grama, a iako je male veličine, ima veliku ulogu u ljudskom organizmu. Ona stvara tri vrste hormona: tiroksin (T3), trijodtironin (T4) i tireokalcitonin, dok na njen rad utiče tireostimulišući hormon (TSH) koji luči hipofiza (žlezda smeštena u mozgu). Hormoni štitaste žlezde kontrolišu rast i sazrevanje tkiva, prenos energije, vitamina i drugih osnovnih materija u organizmu, a samim tim su značajni i za psihičko stanje i razvoj osobe. TSH hormon je bitan i zbog toga što reguliše transport joda u štitastu žlezdu, koji je od velike važnosti za njeno normalno funkcionisanje.
Ljudsko telo ne sintetiše jod, pa je zbog toga jedini način njegovog unošenja u organizam putem ishrane. Kolika je njegova uloga u radu štitaste žlezde ukazuje činjenica da se više od 60 odsto joda nalazi upravo u njoj. Ipak, unos joda mora biti izbalansiran jer njegovo prekomerno prisustvo, kao i nedovoljna zastupljenost, mogu dovesti do ozbiljnih oboljenja. Jod je najzastupljeniji u morskim plodovima, ribi, koštunjavom voću, žitaricama i mlečnim proizvodima, a njegov nedostatak, koji nije posledica izmenjene funkcije štitaste žlezde već nedovoljnog unosa, ispoljava se kao eutireoidna struma odnosno gušavost. U ovom slučaju dolazi do izrazitog uvećanja štitaste žlezde koje obično ne daje simptome, ali velika uvećanja mogu stvarati pritisak na jednjak i dušnik, što izaziva kašalj, promuklost i otežano gutanje. Postoje dva oblika gušavosti: sporadična i endemska. Endemska gušavost se javlja u onim geografskim područjima koja su siromašna jodom i upravo zbog toga zakonska regulativa naše, ali i mnogih drugih država, nalaže proizvođačima kuhinjske soli da je moraju jodirati upotrebom kalijum-jodida u dovoljnoj koncentraciji. Na taj način se relativno lako rešava problem gušavosti, s obzirom da je kuhinjska so najbolji i konstantan izvor joda, a proces jodiranja je prilično jednostavan i jeftin postupak.
Foto: unsplash.com
Hipotireoidizam odnosno nizak nivo tiroidnih hormona prate simptomi poput usporenog rada: srca, pospanosti, umora, nepodnošljive hladnoće, suvoće i perutanja kože, promuklosti, povećanja telesne težine. Kada se osoba javi lekaru, dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda i analize krvi, a terapija uglavnom zahteva upotrebu lekova. Pored ovoga, nedostatak ovih hormona može biti posledica i autoimune Hašimotove bolesti koja se javlja kod oba pola ali nešto više kod žena. U ovom slučaju ćelije imunog sistema napadaju i razaraju tkivo štitaste žlezde, a uzrok tome još uvek nije poznat. Rizik za ovo oboljenje je veći kod onih koji u porodici već imaju obolele, odnosno gde postoji genetski faktor, međutim ne isključuju se ni okidači poput stresa, infekcija ili zračenja. Izlečenje nije moguće, dok se hormonalna terapija uzima tokom čitavog života.
Sa druge strane, hipertireoidizam jeste povećan nivo hormona štitaste žlezde. Može se ispoljiti i kao asimptomatska bolest, kada su u pitanju lakši slučajevi. Međutim, sa razvojem bolesti dolazi do ubrzanog rada srca, nesanice, nervoze, gubitka telesne težine, pojačanog znojenja, drhtanja, slabog podnošenja vrućine. Postoji mogućnost da se javi u bilo kojoj životnoj dobi, ali je češći slučaj kod žena. Između ostalog, kod njih dolazi i do nepravilnosti u menstrualnom ciklusu kada menstruacija biva sve ređa ili u potpunosti izostaje. Tada je moguće da se simptomi hipertireoze pomešaju sa menopauzom, ali se analizom krvi to može lako razjasniti. Takođe, benigni i maligni tumori štitaste žlezde su sve češća pojava. Kada su u pitanju adenomi (benigni tumori), oni se pojavljuju i rastu u vidu čvrstog čvora, ograničenog kapsulom. Povećanje štitne žlezde može dovesti do problema prilikom gutanja, a adenomi mogu aktivno da izlučuju veliku količinu hormona čime dolazi do hipertireoze. Ipak, u preko 70 odsto slučajeva uzrok hipertireoze je još jedna autoimuna bolest štitne žlezde. U pitanju je Graves-Bazedovljeva bolest koju, pored osnovnih simptoma, odlikuje karakterističan pogled sa razmaknutim kapcima, retko treptanje, zaostajanje kapaka pri pogledu prema gore, dok oči često suze. Prilikom dijagnostikovanja se rade analize krvi, ultrazvuk, scintigrafija (analiza sa radioaktivnim jodom), dok u zavisnosti od težine bolesti, lečenje obuhvata upotrebu lekova pa sve do hirurškog zahvata.
Izvori: www.stetoskop.info, eklinika.telegraf.rs, www.zjzs.org.rs